Значење и употреба
Како се реч користи
као упитни и упитно-узвични прилог 1) у којем правцу, камо; којим правцем, којим путем; којим простором, по којем простору; на (у) које место. – Куда идеш? Куда сте прошли? Куда пасу овце? Куда се журите? 2) (само куд) где. – Куд су вам деца? 3) у формалном питању и у узвично-упитној реченици са значењем одрицања, тврдњење да нечега нема, да је нешто прошло и др. (обично с призвуком чуђења и жаљења). – Куд су јабуке? Куд ће ивер далеко од кладе! Куд бих ја данас да су ми оне паре (она памет, младост)?! б. у неправим питањима, у зависним исказним реченицама: у којем правцу, камо; којим путем, правцем, простором; на које место; на којем месту, где. – Питам се куда ће тако рано. Незнано куд су отпловиле барке. в. означава усмереност исказа: на кога, на што, у кога, у што. – Јасно је свима куд шиба његова беседа. г. у узвичним реченицама, у чуђењу због нечег необичног, неочекиваног и сл.: како, откуд, где. – Куд можеш ти с њима?
Куда идеш? Куда сте прошли? Куда пасу овце? Куда се журите? 2) (само куд) где
Куд су вам деца? 3) у формалном питању и у узвично-упитној реченици са значењем одрицања, тврдњење да нечега нема, да је нешто прошло и др
Куд су јабуке? Куд ће ивер далеко од кладе! Куд бих ја данас да су ми оне паре (она памет, младост)?! б
Питам се куда ће тако рано
Јасно је свима куд шиба његова беседа
Куд можеш ти с њима?
у односним реченицама а. (често у корелацији са „туда", „онуда" и сл.) 1) са значењем правца радње главне реченице. – Куда ован, туда и цело стадо. 2) са значењем места радње главне реченице. – Куд се затекло, ту и остане. б. уз име појма који значи место 1) којим, којом и сл. – Живи у крају куд река далека тече. 2) на који, на коју и сл., у који, у коју и сл. – Гледа на ону страну куда он оде. в. (у корелацији са „туд") за истицање значења главне реченице: не само што ... већ, него. – Куд ништа није имао, туд ни своје синове није никаквом послу научио. г. означава досезање, захватање: докле, докуд. – Нисмо, куд је око допирало, видели ништа друго него траву.
Куда ован, туда и цело стадо
Куд се затекло, ту и остане
Живи у крају куд река далека тече
Гледа на ону страну куда он оде
Куд ништа није имао, туд ни своје синове није никаквом послу научио
Нисмо, куд је око допирало, видели ништа друго него траву
у прилошким конструкцијама са допусним речцама „било", „ма", „макар", „(му) драго", у појачаном неодређеном значењу: некуд, некамо, свеједно камо, у било којем правцу, на било које место, где било: отићи ~ било, отпутовати ма (макар) ~. б. у прилошким конструкцијама са речцом „год", у појачаном односном значењу: у сваком правцу у којем, свуда куда, сваким путем којим. – Кудгод ишла, срећна била. • бог зна, ко зна ~ не зна се куда, незнано, неизвесно куда. ~ који један тамо, други овамо, у разним правцима, на разне стране (нпр. разбежати се, одлетети и сл.). куд ти оком, туд ја скоком каже се кад неко одмах извршава нечије заповести, испуњава нечије жеље. ~ ћу шта ћу каже се у ситуацији кад се више не може одлагати доношење неке одлуке, кад је неизбежно донети неко решење, одлуку. немати ~ немати друкчијег решења, другог излаза. (па) ~ пукло да пукло каже се када се донесе одлука да треба нешто урадити, рећи и сл. без обзира на последице, (па) ма шта било, ма шта се догодило, ма шта ко рекао.
Кудгод ишла, срећна била