и кукача ж а. гвоздена шипка с куком на крају која служи за привлачење или скидање ћерпуља, лонаца, бакрача и сл., за подстицање ватре и др.; уп. жарач. б. уопште шипка, мотка или сл. предмет са куком, који служи за различите намене (нпр. за савијање грана, закачињање нечега или за нешто и др.).