смер, правац кретања, пре свега по компасу (или неком другом инструменту), одн. по географској карти (обично о броду или авиону). б. фиг. усмереност, оријентација неке активности (нпр. политичке); правац, смер развитка нечега; ток, процес који се развија у одређеном правцу.

низ, циклус предавања из неке научне и сл. области која чине заокружену целину: ~ из психијатрије. б. настава (ван редовног школског образовања) којом слушаоци стичу знања из неке области, којом се оспособљавају за нешто; настава са школским програмом (обично скраћеним) за стицање одређене стручне квалификације, течај: ~ енглеског језика, ~ кројења и шивења, дактилографски ~.