лечим јек. лијечити, лијечим несвр. [гл. им. -чење с] а. предузимати стручне, лекарске и друге мере за нечије оздрављење, чинити оно што је потребно да болесник оздрави, да болест нестане; сузбијати, одстрањивати (болест и сл.), исцељивати. б. фиг. блажити, крепити; умиривати, стишавати, олакшавати (душевне патње и сл.). – Песма душу лечи. в. фиг. искорењивати; поправљати, исправљати: ~ зло; ~ грешке. ■ ~ се а. повр. према лечити (а); оздрављати, опорављати се. б. фиг. ослобађати се неке мане, порока, мучног осећања и сл.: ~ се од глупости, ~ се од туге.

Песма душу лечи