Значење и употреба
Како се реч користи
1.а.
карактеристичан, потмуо, пригушен звук, шум који се чује када птица (слепи миш и др.) снажно маше, удара крилима; уопште звук, шум сличан томе, клопот, клопарање нечега што лепрша, лелуја на ветру и сл.
1.б.
гласно, јако куцање, лупање (срца).
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.