Значење и употреба
Како се реч користи
1.
особина, својство онога који је леп, онога што је лепо; утисак, доживљавање, осећање лепога: женска ~, ~ лица, ~ покрета.
2.а.
(обично у мн.) а. оно што је по своме изгледу врло лепо (природа, предео, уметничка творевина, украси и др.): природне лепоте.
2.б.
изобиље, благостање; красота, дивота, милина: божја ~.
3.
лепотица; веома лепа, дивна, привлачна особа уопште.
4.
(у атрибутској служби, обично уз им. ж. рода) веома леп, красан, диван: ~ девојка.
Напомене
љепота ж
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.