се, либим се и либим се (пр. сад. либећи се) несвр. [гл. им. либљење с] а. осећати стид, стидети се, срамити се; устручавати се, устезати се. – Није се либио сељачког посла. б. држати се на одстојању од некога или нечега (обично из охолости, гордости, показујући тако свој виши положај, ранг и сл.); избегавати (неког, нешто), клонити се (некога, нечега).

Није се либио сељачког посла