одр.) који се односи на одређено лице, личност, особу, сопствени, властити; приватни, особни: ~ интерес, ~ карта, ~ наоружање, ~ рубље, ~ својина; ~ лекар. б. (одр.) који се односи на сопствену личност, који се издваја од заједничког, заснован на нечем властитом, приватном: ~ жртва, ~ дијагноза, ~ поверење, ~ лични разлози, ~ тежња. в. (обично одр.) који се тиче само једног одређеног лица, који се односи на душевни, емотивни живот тог лица, приватан, интиман: ~ драма, ~ живот, ствар је личне природе. г. (одр.) који се односи на појединца као на правно, грађанско лице: ~ безбедност, ~ слобода.

који има карактеристике неког лица, личности; оригиналан, особен, индивидуалан: дати ~ израз (нечему), ~ начин, ~ стил. б. који се поводи за својим осећањима, пристрастан, субјективан: бити ~ у нечему. в. (одр.) који се спроводи од стране једног лица, аутократски, самодржачки (о владавини, режиму и сл.): ~ владавина, ~ режим. г. (обично одр.) који се остварује, врши без посредника, непосредан, директан: лично гласање, у личном додиру с неким, имати лични сукоб с неким. 4. (одр.) који се односи на лица, на особље запослено у некој установи или предузећу, особни, персонални: ~ доходак, лични издаци, лични расходи. 5. (одр.) лингв. који се односи на граматичку категорију лица; којим се указује на граматичко лице (оно које говори, којем се говори или о којем се говори); уп. лице (5): ~ заменица, ~ глаголски облик, ~ наставак. • лична грешка спорт. прекршај, фаул у кошарци.