Одредница

лицу

Претражи речник ↗

Значење и употреба

Како се реч користи

1.

. 2. а. пасти с треском, бупнути. — Граната тресну и експлодира. б. срушити се с треском, љоснути. — Коњаник с коњем тресну о земљу. в. фиг. пасти на испиту, не положити испит. 3. а. пући, праснути, грунути; загрмети: тресне пушка, тресне гром. б. громко одјекнути, разлећи се: тресне пуцањ. 4. а. задрести, задрмати: ~ главом. б. отрести краткотрајним дрмањем, мало отрести: ~ цигарету. в. мало истрести, протрести: ~ јастук. 5. фиг. изговорити, рећи, обично у једном даху, што се има на уму (обично нешто непријатно), истрести, скресати. – Треснуо му је да је он муфљуз.

Граната тресну и експлодира
Коњаник с коњем тресну о земљу
Треснуо му је да је он муфљуз
‣1.~ се

јако се ударити: ~ се у груди.

‣2.а.~ се

запрести се, задрмати се: ~ се из темеља.

‣2.б.~ се

задрхтати, затреперити.

‣3.~ се

нагло лећи или сести, пружити се, стропоштати се: ~ се на постељу.

Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.