Значење и употреба
Како се реч користи
изглед, црте лица, лице; израз лица као одраз унутрашњег стања човека: бити ликом на оца; љутитог лика. б. спољашњи, физички изглед неке особе, фигура, стас, обличје.
скуп својстава, одлика које карактеришу одређену личност; личност, особа уопште. б. уметнички транспонована или обликована личност (у књижевном, филмском и сл. делу): остварити, стварати, тумачити и сл. лик јунака.
оно што карактерише особу одређене професионалне, друштвене и сл. оријентације, оно што је својствено одређеном друштвеном слоју, професији и сл., профил, карактеристичне одлике, битна својства неке ствари или појаве, карактер.
тродимензионално обликована фигура, кип, статуа и сл. б. страна металног новца на којој је нечији лик (1а) или нека друга ликовна представа, глава. в. слика, портрет; икона. г. физ. слика нечега или некога која се образује као последица одбијања светлосних зрака од огледала, одн. друге површине или после преламања кроз сочиво. д. мат. одређени састав геометријских елемената (тачака, линија, површи, тела), геометријска слика или тело. ђ. облик шаре, орнамента и сл. на тканини или неком другом предмету.
спољашњи изглед нечега, изглед уопште; облик, форма: имати лик полумесеца. б. начин, облик испољавања, манифестовања нечега, врста, вид нечега: поједини ликови сујеверја. в. лингв. облик који добија нека реч у језичком систему.
неколико међусобно повезаних покрета који чине одређену целину, фигура (нпр. у клизању на леду или у скијању).