Љ) с непром. а. лингв. меки, палатални сонант, при чијем изговору предњи део језика додирује алвеоле и предње тврдо непце, а врхом језика се опире о доње секутиће. б. слово којим се обележава тај сонант: мало љ, курзивно љ, писано љ, штампано љ.