чинити да се неко, нешто равномерно креће тамо-амо (понекад и горе-доле или у разним правцима). а. зибати, њихати некогa (нпр. у колевци, љуљашци, у крилу, на рукама и сл.): ~ дете. б. махати (нечим), клатити, климати (нешто, нечим): ~ главом. в. чинити да се нешто савија, повија, лелуја и сл.: ~ гране, ветар љуља трску. г. покретањем у разним правцима померати из лежишта, клатити, расклимавати: ~ зуб, ~ колац.

чинити нестабилним, колебати, подривати, поткопавати (нпр. нечије убеђење, јединство и чврстину нечега и сл.). и ~ се 1. померати се равномерно тамо-амо (понекад и горе-доле или у разним правцима). а. зибати се, њихати се (на љуљашци, у колевци и сл.). б. покретати се тамо-амо, клатити се; назињати се час на једну, час на другу страну; гегати се; заносити се (у ходу); љуља се на столици; воз се љуљао, љуља се лађа; љуља се као патка; љуљао се под огромним теретом. в. климати се, клатити се, дрмати се (због неравне подлоге, недовољне учвршћености и сл.) љуља се зуб, љуља се сто; фиг. постајати узарман, прожен, несигуран: држава се љуља из темеља, љуља му се власт. г. таласати се, зибати се (о мору, језеру и сл.). д. повијати се, савијати се (час на једну, час на другу страну); лелујати се: љуљају се гране на ветру. ђ. извијати се, повијати се при игрању (у колу и сл.). 2. фиг. бити колебљив, колебати се.

логичким субјектом у дативу) осећати вртоглавицу, мућење свести, губити осећај стабилности, равнотеже: љуља ми се нешто у глави.