Значење и употреба
Како се реч користи
заштитни омотач, спољна, чврста кора, чврста опна јајета.
чврст омотач неких коштуњавих плодова (ораха, лешника, кестенова, бадема), затим семенки и сл.
спољашња зелена кора неких коштуњавих плодова (нпр. ораха).
више или мање еластична покожица, кожа, кора неких плодова воћа и поврћа (грожђа, шљива, јабука, кромпира и др.).
уопште тврди или тврђи слој око нечега који служи као заштита, заштитни овој око нечега; а. кућица, љуштура, чахура пужа, шкољке, рака и сл. б. анат. лежиште, омотач неких осетљивих меканих делова тела или телесних органа (нпр. код делова мозга, код очне јабучице, мокраћне бешике и др.).
(обично у мн.) тврда коштана или рожнаста плочица на телу неких риба, водоземаца, гмизаваца и сл. крљушт.
(обично у мн.) танак, лиснат комадић обично као део сјајног, светлуцавог, блескавог слоја нечега.
танак и мали или мањи комад, односно комадић, од дрвета које се сече, теше, рендише и сл., треска, цепка, односно тутка.
дугуљаст, пљоснат плод неких биљака са низом семенки на преградном зиду између два оплодна листића, siliqua.
оно што прикрива, замагљује бит, суштину нечега, привид; уп. кринка, маска и обланда.
Напомене
Датив: љусци; ген. мн. љуски и љусака
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.