Значење и употреба
Како се реч користи
који има јак, оштар укус, који јако надражује органе укуса тако да пече, пали, штипа (о паприци, хрену и сл.). б. који јако надражује органе за мирис и дисање, који пече очи и сл. оштар (о диму, мирису и др.). в. врло јак, снажан по концентрацији основних састојака и деловању, жесток (о отрову, киселини и сл.). г. (често у им. служби, у одр. виду ж) који има висок проценат алкохола, јак, жесток (о ракији).
пун љутње, гнева, беса, незадовољства уопште, љутит, срдит, бесан, разјарен (о човеку). б. који се лако разљути, ражести, прек (о човеку); опасан, опак; свиреп, крволочан (о животињи или човеку). в. веома жустар, ватрен, силовит (обично о коњу). г. који одражава, показује нечију љутитост, љутњу, срдитост, љутит (обично о погледу). д. (обично одр.) непоколебљиво, потпуно предан, привржен (својим или нечијим ставовима, схватањима, опредељењу и сл.), ватрен; огорчен: ~ радикал; ~ опозиционар(ка), ~ противник. ђ. (најчешће одр.) тежак, велики (о човеку, обично у вези с неким његовим негативним особинама); мрзак, јадан: љута пијаница; као најљући душмани.
беспоштедан, врло оштар, драстичан: ~ казна, ~ пост. в. опасан по живот, тежак (о болести, рани и сл.). г. тешко подношљив, жесток, велики, јак (о непријатним стањима, осећањима и сл.): ~ глад, ~ неправда, ~ нужда, ~ срамота, ~ туга.
беспоштедан, немилосрдан, огорчен, жесток (о окршају, борби, спору и сл.). б. који се испољава, дејствује великом снагом, интензитетом (о временским неприликама, непогодама и сл.): ~ бура, ~ време, ~ зима, ~ мећава (вејавица), ~ непогода.
изазван, проузрокован великим болом, патњом, очајањем и сл., горак, чемеран: љуте сузе.
веома оштар, убојит (о сечиву, оружју); који боде (о трњу, драчу и сл.).
веома тврд, чврст (о камену, металу и др.).
који је без икакве вегетације, растиња, потпуно го, голетан (о кршу, красу и сл.). б. тешко обрадив, тврд за обраду, најчешће и неплодан, неродан (о земљи, земљишту).