Значење и употреба
Како се реч користи
1.а.
који је у складу са законима логике, који се заснива на принципима логике: ~ закључак, ~ мисао, ~ памћење, ~ размишљање.
1.б.
који одговара природи ствари, који нужно проистиче из одређене законитости, природан, нормалан: ~ последица (нечега).
2.
који правилно расуђује, разборит, разуман; који се не поводи (само) за осећањима, трезвен, реалан.
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.