Значење и употреба
Како се реч користи
1.а.
стварати маглу (о диму, прашини, пари и сл.); уп. магла (1, одн. 2).
1.б.
губити јасност, бистрину, постајати мутан (о очима, виду).
2.
замагљивати; фиг. замрачивати, мутити: вино магли памет.
3.
Види: маглити се
4.
бежати; уп. ухватити маглу (под магла) и одмаглити.
‣1.~ се
(понекад безл.) прекривати се, обавијати се маглом, замагљивати се. – У даљини испред нас маглило се. Магли се стакло.
У даљини испред нас маглило се
‣2.~ се
мрачити се, мутити се (пред очима, у свести), мркнути.
Напомене
гл. им. магљење с
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.