Значење и употреба
Како се реч користи
1.
умно поремећен, умоболан, луд.
2.
оболео од беснила, бесан, побеснео: (као) ~ пас.
3.а.
који је дивље ћуди, неукроћен, бесан (о животињама); разјарен, распомамљен, побеснео (о животињама и људима).
3.б.
који се предаје страстима, нагонима, јаким емоцијама; безумно храбар.
3.в.
при којем се губи присебност, разборитост, разум; бесмислен, апсурдан, наопак: ~ жеља, ~ занос; ~ осетљивост.
3.г.
испуњен жестином, силовит, жесток; буран, френетичан: ~ борба; ~ одобравање.
3.д.
врло снажан, јак; неконтролисан: ~ звоњава; ~ ритам.
3.ђ.
који дивља, бесни, буран; бујан, плах: ~ ветар; ~ река.
4.
(за неким, нечим) занет, опседнут љубављу (према некоме, нечему).
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.