Значење и употреба
Како се реч користи
1.а.
(обично у мн.) фино, углађено понашање, опхођење; поступци којима се такво понашање одликује.
1.б.
начин понашања, стил опхођења, уопште поступак или више поступака, гестова који одликују нечије понашање, опхођење: човек дипломатских манира, чудних манира.
2.
поступак уобичајен, карактеристичан за некога или нешто, начин поступања.
3.а.
карактеристичан, особит начин изражавања, техника уметничког дела својствена одређеном уметнику, правцу или раздобљу, уметнички израз, стил: Рембрантов ~, петраркистички ~.
3.б.
подражавање, опонашање узора, имитација; извештаченост, усиљеност, шаблон (у уметничком делу).
Напомене
манира ж
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.