машина

а. општи назив за више или мање сложен технички уређај састављен од непокретних и покретних делова којим се, претварањем једне енергије у другу, одн. једног облика енергије у други, врше жељене радње; уп. строј: електрична ~, парна ~, ротациона ~ итд. б. општи назив за разне врсте механичких справа, апарата који служе као оруђе за одређене намене: писаћа ~, рачунска ~, шиваћа ~, ~ за прање рубља и др.

назив за разне врсте моторних и сл. возила; локомотива, авион, аутомобил и сл.

види машинерија (3): државна ~, ратна ~.

а. онај који нешто ради механички, као аутомат, робот. б. онај који нешто ради брзо и прецизно, без погрешке, застоја, замора и сл. • гласачка ~ пеј. група (обично већинска) у неком политичком телу (нар. скупштини) која, повезана заједничким интересима или под нечијим утицајима, увек гласа на исти, одређени начин. паклена ~ диверзантска направа са експлозивом, упаљачем и сатним механизмом за одређивање момента деловања.