Значење и употреба
Како се реч користи
који се односи на механику, на кретање, одн. равнотежу тела, на законитости кретања и равнотеже тела; који је резултат деловања тих законитости: механички закони, ~ равнотежа.
који се односи на физичку силу, снагу, који физички делује (обично о води, воденој маси): ~ рад морске воде, ~ снага неке реке (морских таласа).
који је настао физичким деловањем нечега (некога), физички (о повредама).
који је настао простим мешањем различитих супстанци, без промене у њиховом хемијском саставу: ~ мешавина (смеса, смеша), ~ талог.
који има механизам, који ради, који се покреће, функционише помоћу неког механизма, машине, мотора: ~ возило, ~ разбој, ~ тестера, ~ чекић.
који се врши без пуног учешћа свести, разума, воље; који је услед честог понављања аутоматизован: ~ вежбање, ~ учење, ~ памћење; механички покрети.
лишен правог садржаја, спонтаности, оригиналности: механичке фразе.
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.