Значење и употреба
Како се реч користи
1.
народни лек, обично маст која се ставља на ране, красте и сл.
2.
а. душевни лек, утеха, окрепљење, олакшање. б. онај који је пун доброте, благости, племенитости.
3.
(у атрибутској служби, у полусложеницама, обично песн.) благотворан; окрепљујући; благ, питом; мелем-биље; мелем-вино; мелем-речи; мелем-човек. • пасти, падати као ~ на рану, душу, срце и сл. ослободити, ослобађати од душевног бола, непријатности, олакша(ва)ти душевни бол, (у)тешити.
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.