Значење и употреба
Како се реч користи
стандардна величина којом се одређује квантитет нечега (тежина, дужина, површина, запремина, време итд.), јединица за мерење нечега: децималне мере, дужинске мере, запреминске мере, мере за површину, систем мера. б. мерило, критеријум за одређивање нечега (нар. нечије вредности, кривице, тачности нечега итд.).
димензије тела, одн. делова тела (при изради одеће и обуће): ~ за хаљину, одговарајућа ~, (са)шити по мери. б. количина, величина; износ: прописати меру хране, одређена ~ влаге (топлоте итд.). в. обим, опсег јављања, испољавања нечега; степен (интензитета): свести грешке (криминал, лов ретке дивљачи итд.) на малу меру, испољавати се у малој (великој, ограниченој и сл.) мери. г. граница до које се нешто протеже, до које нешто сеже; нормална, дозвољена граница; одговарајућа, пожељна величина, обим, степен: дрзнути се до те мере; погодити меру. д. осећај дозвољеног, допуштеног, одмереност, умереност: све с мером, с мером и у своје време. ђ. одмерено држање, понашање; одмереност, такт: хладна грађанска ~.
количина измерене робе; мерење, вагање: закинути на мери, зарадити на кривој мери.
а. в. такт. б. в. ритам.
обично у мн.) средство, поступак који се предузима с неким циљем: предузети (одговарајуће) мере за побољшање ситуације (повећање продуктивности и сл.). • жива ~ тежина живе, незаклане стоке (у трговини). без (сваке, икакве) мере неумерено много, претерано (нар. лагати, пити, трошити). вратити, враћати (одвратити, одговорити, одговарати и сл.) истом (равном) мером поступити, поступати на исти или сличан начин. дати (сву) своју (пуну) меру достићи, постићи највећи домет, врхунац у нечему; показати своју пуну вредност. немати мере бити неумерен, претеривати. под меру како треба. по мери (нечега) у складу (с нечим), према (нечему). преврши(ва)ти, прећи, прелазити и сл. (сваку) меру 1) прећи, прелазити дозвољену или разумну границу; поста(ја)ти неподношљив (о нечему неповољном). 2) сувише далеко (от)ићи у нечему, претер(ив)ати, прекардаши(ва)ти. 3) (некоме) безл. (само са свр. гл.) дозлогрдити, дојадити. превршила дара меру, скупља дара него ~ в. под дара. у великој мери у великом степену, у многоме. узети (узимати) меру (некоме) 1) (из)мерити димензије тела, делова тела ради прављења одеће, обуће и др. 2) (ис)тући, (из)млатити, (ис)пребијати. 3) нанети (наносити) некоме пораз, победити (побеђивати) у некој игри. 4) казнити (кажњавати). 5) подврћи (подвргавати) критици, (ис)критиковати, (из)грдити. у знатној мери великим делом, у прилично великом степену. у пуној мери (пуном мером) у потпуности, сасвим, потпуно.