Значење и употреба
Како се реч користи
одређивати, утврђивати величину нечега (дужину, површину, запремину, тежину, трајање и др.) упоређивањем с неком одређеном, познатом величином. б. утврђивати јачину, степен и сл. нечега; утврђивати број, збир нечега, бројати: ~ притисак, ~ снагу, ~ пулс; ~ уздисаје.
уопште одређивати, утврђивати величину, вредност, значај и сл. нечега (упоређивањем, сравњивањем, поређењем с нечим и сл.). – Љубав према домовини мери се радом. б. оцењивати, процењивати (нешто), судити (о нечему, некоме). – Он не мјери човјека по новцу. в. одређивати, давати нечему праву меру, одмеравати (речи, поступке и сл.). г. веома пажљиво, испитивачки одмеравати, посматрати, гледати (понекад и строго): ~ (некога) од главе до пете.
Љубав према домовини мери се радом
Он не мјери човјека по новцу
достизати, имати одређену меру, одређену величину (тежину, висину и др.) ~ мање од сто килограма.
корачајући, ходајући прелазити преко неког простора: ~ (корацима) собу горе-доле. • ~ се 1. установљавати, утврђивати своју тежину или висину. 2. веома пажљиво, испитивачки посматрати, гледати један другог. 3. а. упоређивати се, равнати се с неким (с нечим), бити раван, једнак некоме (нечему) (по вредности, способности, особинама и сл.). – Нико се с њим није могао мерити. б. огледати се, борити се, носити се с неким (с нечим). • посл. двапут (трипут, сто пута) мери, (а) једном сеци (режи) добро размисли пре него што нешто одлучиш или урадиш.
Нико се с њим није могао мерити