Одредница

мерити

Претражи речник ↗

Значење и употреба

Како се реч користи

1.а.

одређивати, утврђивати величину нечега (дужину, површину, запремину, тежину, трајање и др.) упоређивањем с неком одређеном, познатом величином.

1.б.

утврђивати јачину, степен и сл. нечега; утврђивати број, збир нечега, бројати: ~ притисак, ~ снагу, ~ пулс; ~ уздисаје.

2.а.

уопште одређивати, утврђивати величину, вредност, значај и сл. нечега (упоређивањем, сравњивањем, поређењем с нечим и сл.). – Љубав према домовини мери се радом.

Љубав према домовини мери се радом
2.б.

оцењивати, процењивати (нешто), судити (о нечему, некоме). – Он не мјери човјека по новцу.

Он не мјери човјека по новцу
2.в.

одређивати, давати нечему праву меру, одмеравати (речи, поступке и сл.).

2.г.

веома пажљиво, испитивачки одмеравати, посматрати, гледати (понекад и строго): ~ (некога) од главе до пете.

3.

достизати, имати одређену меру, одређену величину (тежину, висину и др.) ~ мање од сто килограма.

4.

корачајући, ходајући прелазити преко неког простора: ~ (корацима) собу горе-доле.

‣1.~ се

установљавати, утврђивати своју тежину или висину.

‣2.~ се

веома пажљиво, испитивачки посматрати, гледати један другог.

‣3.а.~ се

упоређивати се, равнати се с неким (с нечим), бити раван, једнак некоме (нечему) (по вредности, способности, особинама и сл.). – Нико се с њим није могао мерити.

Нико се с њим није могао мерити
‣3.б.~ се

огледати се, борити се, носити се с неким (с нечим). • посл. двапут (трипут, сто пута) мери, (а) једном сеци (режи) добро размисли пре него што нешто одлучиш или урадиш.

мјерити, -им несвр. [гл. им. мјерење с]

Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.