Значење и употреба
Како се реч користи
1.а.
који има право да доноси пуноважне одлуке, решења и сл., надлежан, овлашћен: ~ судски (државни, скупштински и сл.) орган.
1.б.
који има довољно знања, искуства, способности и сл. да може о нечему давати стручне или ваљане оцене, судове, мишљење, позван, компетентан; који садржи или изражава такве оцене, судове, мишљења: ~ научник; ~ суд, ~ тумачење.
2.
који важи, који је на снази, важећи, пуноважан; ~ закон, ~ обичај, ~ реч.
3.
битан, одлучујући, пресудан: испитати све меродавне околности.
4.
(у им. служби, одр., обично у мн.) м овлашћено, надлежно лице; онај који је компетентан (као стручњак и сл.) за нешто.
Напомене
мјеродаван, -вна, -о
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.