простор, одн. мањи или већи, обично ограничени део површине који се може употребити за пребивање, смештање и сл. некога или нечега, расположиви простор: начинити (уступити и сл.) некоме места, оставити ~ за собом, нема места. б. део простора, положај, тачка на којој се неко или нешто налази, који неко или нешто собом запрема, заузима: заменити места, имати добро ~, стајати у месту. в. део простора, тачка, положај са одређеном наменом, који је предвиђен, одређен за некога или нешто; простор на којем се нешто збивало или се збива: стражарско ~; ~ погибије. г. одређени део простора који неко заузима, запоседа ради могућег смештаја (лежања, седења или стајања): заузети ~ на клупи, отимати се о места за седење; добра (лоша), скупа (јефтина) места у позоришту, на стадиону и сл.

предео, крај; мањи простор, мања површина: жупно (осојно, присојно) ~; блатњаво ~. б. насеље (село, град): ~ рођења, мало (велико, напредно) ~.

служба, запослење, намештење, посао; уп. радно ~ (изр.): добити (боље) ~, изгубити ~. б. положај, функција: председничко ~, ~ управитеља, одговорно ~.

положај у односу на некога или нешто, положај у неком реду, вредновању, ранг, степен: заузимати завидно (истакнуто) ~ у историји (књижевности), освојити прво ~. б. оно што некоме или нечему припада, одговара, одговарајућа улога, позиција и др.: знати (имати) своје ~ у кући (у друштву). в. разлог, повод, узрок; смисао, оправдање; нема места радовању (страху); ови приговори имају свога места. • болно ~ слаба, незгодна, непријатна или осетљива страна некога или нечега. геометријско ~ мат. скуп свих оних тачака у равни или простору које задовољавају одређене геометријске услове. децимално ~ мат. положај бројке после децималне тачке, одн. зареза. надлежно (меродавно) ~ управни, административни или неки други орган који одлучује у нечему, који решава нешто. највише ~ највиши орган, највиша инстанца власти. опште ~ позната, уобичајена тема, предмет, мотив, став, гледиште. радно ~ посао, служба, занимање, дужности на послу; место где се обавља посао, служба; уп. место (4а). • загрејати (угрејати) место остати негде дуже, скрасити се. из места, сместа без залета (скочити, скакати). места! склони(те) се, ослободи(те) пут, пролаз. ~ под сунцем могућност опстанка, постојања, живљења, егзистирања. на лицу (налице) места непосредно онде где се нешто дешава. на месту вољно! вој. команда којом се (после става „мирно") допушта заузимање слободног става и померање (без напуштања места). на месту 1) остати мртав нагло, тренутно умрети од тешких, смртоносних повреда, рана. 2) убити нанети, задати повреду, рану која изазива наглу, тренутну смрт. на његовом (мом, твом и сл.) месту (бити) (бити) у истим приликама, могућностима, под истим условима, околностима и сл. на првом месту пре свега, најпре. на своје место онде где треба да буде, да се налази. на (свом) месту (бити) 1) (о човеку) (бити) ваљан, честит, поштен. 2) (о мишљењу, поступцима, понашању и сл.) (бити) уместан, оправдан, исправан; умесно, оправдано, исправно (бити). не држи га место не може да се скраси, нигде се не смирује. срце ми је на месту задовољан сам, осећам задовољство, задовољење, радост. у месту не напуштајући простор где се стоји, где се неко, нешто налази (изводити неке покрете и сл.). у месту тапкати (стајати и сл.) не напредовати, не развијати се, стагнирати.