Значење и употреба
Како се реч користи
1.а.
вештачки или природни објекат који представља циљ при обуци или такмичењу у гађању и нишањењу.
1.б.
оно што се напада, у шта се пуца, гађа ватреним оружјем, оруђем и сл. (најчешће у рату).
2.
означено, обележено место, граница, као полазна или крајња тачка или домет неког надметања, такмичења и сл.: пребацити мету.
3.а.
одређено место, циљ до којег треба доћи, стићи: доћи до мете путовања, достићи мету.
3.б.
оно чему се стреми, тежи, оно што се жели постићи, циљ: крајња ~. • на мети (бити, наћи се и сл.) (бити, наћи се и сл.) близу, при руци, на дохват руке, у непосредној близини.
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.