меци, ген. метака) убојно средство за пуњење ватреног оружја које се састоји од зрна, чахуре с (барутним) пуњењем и каписле; део тога убојног средства које излеће из цеви ватреног оружја, зрно, куршум, тане. • дум-дум ~ пушчани метак чија се кошуљица зрна распрскава при удару. добити метак (у чело, потиљак и сл.) бити убијен, стрељан. избацити последњи метак употребити крајње, последње средство, учинити последњи покушај (да би се нешто постигло).