Значење и употреба
Како се реч користи
1.а.
угодно стање онога који је задовољан и добро расположен, уживање, угодност, пријатност, задовољство; драгост, раздраганост, радост, весеље: певати од милине.
1.б.
унутрашњи мир, смиреност, спокојство.
1.в.
нежност, топлина (у очима, погледу).
2.а.
оно што својим изгледом и другим својствима изазива угодно, пријатно расположење, што причињава радост, уживање, лепота, красота, дивота: предео пун рајске милине.
2.б.
љупкост, драж, чар, шарм: пуна духа, љубави и милине.
3.
(у прилошкој служби) врло лепо, дивно, красно. – Било га је милина слушати. • топити се од милине (милина) бити веома задовољан, срећан, раздраган.
Било га је милина слушати
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.