Значење и употреба
Како се реч користи
1.а.
угодно стање онога који је задовољан и добро расположен, уживање, угодност, пријатност, задовољство; драгост, раздраганост, радост, весеље: певати од милине. б. унутрашњи мир, смиреност, спокојство. в. нежност, топлина (у очима, погледу).
2.а.
оно што својим изгледом и другим својствима изазива угодно, пријатно расположење, што причињава радост, уживање, лепота, красота, дивота: предео пун рајске милине. б. љупкост, драж, чар, шарм: пуна духа, љубави и милине.
3.
у прилошкој служби) врло лепо, дивно, красно. – Било га је милина слушати. • топити се од милине (милина) бити веома задовољан, срећан, раздраган.
Било га је милина слушати