мина и мина ж фр. (нем.) вој. а. експлозивно оружје састављено од нарочитог омотача напуњено експлозивом и уређајем за паљење, које служи за убијање људи, уништавање технике и за рушење објеката: контактна ~, противтенковска ~ итд. б. пројектил минобацача, минобацачко тане. • налетети (ударити) на мину не уочивши опасност, настрадати, награбусити.