одавати, испуштати мирис, ширити око себе мирис (обично пријатан); бити испуњен неким мирисом (обично пријатним). – Ружа мирише. Соба мирише на просуто вино и зифт.

Ружа мирише

нешто, неког) удисати ваздух да би се осетио мирис нечега (некога). – Напред, вранче, немој стати, / Не мириши траву, не осећај вир.

Напред, вранче, немој стати, / Не мириши траву, не осећај вир

а. показивати извесне знаке настајања или приближавања нечега, најављивати, наговештавати: ~ на кризу (распуст, рат итд.). б. одавати утисак, имати особине нечега, подсећати, личити (на нешто), изгледати (као нешто). – Соба је мирисала на паланку и на верност.

Соба је мирисала на паланку и на верност

некога) фиг. (обично у негацији) осећати наклоност, симпатију према некоме, трпети, подносити, волети неког. – Многи га не миришу. и ~ се 1. посипати се мирисом, парфемом, парфемисати се; уп. намирисати се (1). 2. фиг. (обично у негацији) осећати међусобну, узајамну наклоност, симпатију, волети се, трпети се, подносити се. – Не миришу се. • ни лук јео, ни лук мирисао в. под лук. ни(ти) смрди, ни(ти) мирише пеј. не види се, не зна се тачно шта је, за шта је, какво је, одн. какав је.

Многи га не миришу

Не миришу се