Значење и употреба
Како се реч користи
1.а.
који испушта из себе миро, из којег точи миро; уп. миро (б).
1.б.
(одр.) атрибут св. Симеона (Немање): Симеон Мироточиви.
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.
Одредница
мироточив
-а-о