нешто) а. ударајући млатилом, мотком и сл. избијати зрневље из класа, одвајати зрна од махуне и сл.; мотком и сл. стресати плодове са грана дрвећа, воћака. б. чинити да плодови отпадају (са гране, петељке), отресати, омлаћивати (о ветру, непогоди, граду и сл.).

некога, нешто) а. снажно, јако тући, ударати, премлаћивати (некога). б. снажно ударати (нечим), лупати, тући (у нешто, о нешто, по нечему и сл.).

нешто) ударцима алата, оруђа, обрађивати или правити нешто (ковати, трлити, буцкати).

језиком или без допуне) разг. говорити много и којешта, брбљати, блебетати, лупетати.

паре, новац, милионе и сл.) зарађивати пуно, стицати, држати (новац), обично без много рада. и ~ се 1. а. уз. повр. тући се међусобно. б. повр. ударати самога себе, лупати се. 2. разг. а. мотати се, врзмати се, вући се, скитати се. б. убити, тратити време, замлаћивати се. 3. разг. понашати се неозбиљно, измотавати се, лудирати се.