који припада лицу које говори; који се односи на лице које говори, који се тиче лица које говори; који потиче од лица које говори: ~ очевина; ~ време, с моје стране; ~ говор, ~ писмо.

са емоционалним значењем, у обраћању некоме, у разговору и сл.: ~ господине, ~ пријатељу; ~ девере, очи моје; боже мој!

уз именицу (обично у функцији субјекта) која означава лице о којем се нешто износи, као стилско обележје непосредности и сл. у говору, излагању (обично уз енклитички облик датива зам. „ти": и ~ ти Благоје побеже.

у именичкој служби) а. м мн. особе у блиској родбинској или пријатељској вези с лицем које говори (обично породица). б. јд. 1) м муж, супруг жене која говори; уопште мушка особа добро позната и блиска говорном лицу: онај ~. 2) ж жена, супруга мушкарца који говори; говорном лицу блиска, позната, женска особа уопште. в. ж замисао, идеја, реч, воља и сл. говорног лица: моја ће се слушати. г. с имање, посед, власништво и сл. говорног лица. • беше, би моје прошло је време када сам био млад, способан, срећан и сл. за мој рачун за мене, за моје задовољство: – Викни једном и за мој рачун! мој си у претњи: нећеш ми измаћи. моје је да... у модалном значењу: моја је дужност, обавеза, морам: моје је да помогнем (радим, ратујем, учим). на мој рачун ја плаћам. – Ова тура иде на мој рачун. по моме (по мојем) 1) по моме мишљењу, схватању. 2) онако како ја хоћу, по мојој жељи, вољи: да је по моме...

Викни једном и за мој рачун! мој си у претњи: нећеш ми измаћи

Ова тура иде на мој рачун