некога) а. на леп начин, лепим, бираним речима обраћати се некоме тражећи да нешто учини, предузме. б. упућивати захтев, молбу некој установи, надлежном органу, појединцу и др. тражећи остварење неког права, добијање неког документа, потврде, решења и сл. в. обраћати се некоме с позивом, са жељом да дође.

а. непрел. в. молити се (1). б. изговарати текст, речи неке молитве: ~ молитву, ~ псалме.

у 1. л. јд.) а. учтиво захтевати (нешто), позивати, предлагати да се нешто учини. – Тишину, молим! б. у учтивом обраћању, ословљавању: молим Вас. в. са избледелим значењем, у чуђењу (са узвичном интонацијом). – Гле, молим те! г. са упитном интонацијом, када се показује да се саговорникове речи нису добро чуле или разумеле и да се тражи, одн. очекује њихово понављање, објашњавање или допуна. – Молим, шта сте хтели? и ~ се рлг. обраћати се богу (или неком божанству) славећи га, тражећи од њега помоћ, опроштај и сл. (обично у верском чину, изговарајући одређени текст, одн. устаљене речи). • моли (нека моли и сл.) бога добро је, срећна је околност (што је овако испало, што се није десило нешто лоше као што је могло). сила бога не моли невоља, несрећа тера људе да се понашају друкчије него што би они хтели, него у нормалним приликама.

Тишину, молим! б

Гле, молим те! г

Молим, шта сте хтели? и ~ се рлг