Значење и употреба
Како се реч користи
скуп обичаја, неписаних прописа, правила, начела, представа, схватања о доличном и недоличном, поштеном и непоштеном и сл., норме које важе у међуљудским односима у одређеној заједници и које регулишу те односе и понашање људи; уп. етика (2). б. друштвене норме о односима мушкараца и жена, о сексуалним односима који се сматрају допуштеним, одн. недопуштеним, о уздржавању од сексуалних односа; честитост схваћена као строго придржавање тих норми.
етика (1).
опште расположење, душевно стање у односу на самопоуздање, дисциплину, полет и сл. (обично у вези с неком активношћу која захтева храброст, напор, издржљивост и сл.): висок (одличан) ~, низак ~, поколебан ~.
смисао који се изводи у односу на позитивне или негативне поступке, догађаје и сл., обично у књижевном или сл. делу, поучна поента, поука, наравоученије. • лаког морала слободног сексуалног понашања (супротног важећим друштвеним нормама, схватањима).