Значење и употреба
Како се реч користи
(обично са допунским гл. у инфинитиву или у конструкцији „да" + през.) чинити нешто из нужде, бити принуђен, присиљен, приморан, обавезан (у)чинити нешто: морадоше отићи.
(са допуном у инфинитиву или у конструкцији „да + през.) требати; треба да, потребно је да, ваља (да), нужно је да: мора се бити постојан, мора се свакако рећи.
осећати потребу, побуду, импулс да се нешто (у)чини, (у)ради. – Мора свакој чорби да буде мирођија.
Мора свакој чорби да буде мирођија
(често безл.) за истицање вероватноће, извесности онога што се казује допунским глаголом, допунском реченицом. – Морало му је бити преко педесет година.
Морало му је бити преко педесет година
за истицање, појачавање значења допунске реченице. – А колико је тек њих морало бити!
А колико је тек њих морало бити!
Напомене
3. л. мн. морају
у служби футура II морад-нем
Глагол: непотпуног значења
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.