обично одр.) а. који се односи на неко начело, на нека начела, који се тиче основе, фундамента, главних, основних, општих принципа, основни, фундаментални, принципски: несугласице начелне природе, начелне разлике, начелни ставови. б. који се тиче само општих питања и принципа, опште линије, који не улази у појединости, општи: ~ дебата, ~ разматрање, ~ расправа. в. који је у вези с начелима којих се неко придржава, са општим ставовима које заступа, који проистиче из одређених начела или из општих међусобних односа: бити начелни противник демократије, диктатуре, монархије, парламентаризма и сл.

који се придржава одређеног начела, одређених начела, доследан, принципијелан: ~ човек.