Значење и употреба
Како се реч користи
направити, саградити, подићи; ~ кућу.
сачинити, израдити, направити: ~ мердевине.
извршити, извести, учинити; произвести, направити: ~ неколико окрета, ~ покољ; ~ неколико корака.
изазвати, починити, учинити (збрку, лом, русвај и сл.).
успоставити, завести (ред).
оставити, произвести (утисак).
(обично уз им. „место") уступити, направити некоме место, омогућити некоме да се смести (да седне, легне).
(обично уз им. „пут") склонити се некоме да прође, склањајући се омогућити некоме (нечему) пролаз.
учинити некога нечим, некаквим. – Живот га је начинио човеком.
Живот га је начинио човеком
(гримасу, жалосно лице и сл.) дати одређени израз лицу.
(дете) разг. в. направити (9).
учинити се друкчијим, приказати се у стању различитом од стварног, направити се; претставити се заокупљен нечим, направити се: ~ се болесним, ~ се равнодушним.
променити се, задобити други вид, изглед и сл.; претворити се у нешто. – Седи, плаче и уздише, те се начинио сама кост и кожа.
Седи, плаче и уздише, те се начинио сама кост и кожа
настати, створити се, десити се, направити се. – Начини се врева и галама.
Начини се врева и галама
привидети се, причинити се. – Пред очима ми се начинише облаци. • ~ каријеру успети у служби, домоћи се релативно високог положаја (власти, виших прихода, угледа и др.).
Пред очима ми се начинише облаци
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.