надбијам несвр. према надбити. и ~ се а. борити се настојећи да се постигне предност; уопште такмичити се, надметати се. – Изнад њихових глава надбијају се две артиљерије. б. правдити се, натезати се, препирати се, надмудривати се (око нечега). – То су била два човека унапред одређена да се прегоне и надбијају.

Изнад њихових глава надбијају се две артиљерије

То су била два човека унапред одређена да се прегоне и надбијају