надбијем свр. а. победити, надјачати, надвладати (у борби). – Дабогда да српски топ надбије. б. победити у говору, препирци, расправљању и сл., надговорити. в. уопште надмашити, превазићи некога у нечему, бити бољи, успешнији и сл. од некога.

Дабогда да српски топ надбије