надићи²

покренути, померити неки предмет мало увис, навише, мало дићи, подићи: ~ шешир.

помаћи нагоре (неки део тела или лица), уздићи, издићи: ~ обрве, ~ реп.

учинити да нешто стрчи изнад подлоге, да није равно (као подлога), издићи. – Освједочи се да је постеља надигнута.

Освједочи се да је постеља надигнута

начинити, израдити нешто на вишем, издигнутијем нивоу. – Овај део куће бејаше мало надигнут.

Овај део куће бејаше мало надигнут

види придићи се: ~ се испод јоргана.

покренути се, помаћи се нагоре, подићи се. – И онда се полако надиже један крајичак завесе.

И онда се полако надиже један крајичак завесе

уздићи се, издићи се; избочити се. – Пред њим је стајала млада и лепа жена, надигнутих прсију.

Пред њим је стајала млада и лепа жена, надигнутих прсију

дићи се увис, накострешити се (од страха и сл.) (о коси).

устати, поћи, кренути се, покренути се, дићи се; уп. дићи се (3а). – Надигло се цело село да је тражи.

Надигло се цело село да је тражи

издићи се у виду отеклине, натећи; набрекнути, набубрити.

уздићи се, нарасти (о тесту).