надимати

пунити, испуњавати ваздухом (гасом и сл.) ширећи, повећавајући запремину, надувавати. – Дањуша је надимала образе, пуцајући од смеха.

Дањуша је надимала образе, пуцајући од смеха

испуњавајући својом запремином издизати, ширити. – Гледала је у своје крупне дојке које су надимале кошуљу.

Гледала је у своје крупне дојке које су надимале кошуљу

ширити се (и затезати се) испуњавајући се ваздухом, надувавајући се (нпр. о једрима и сл.); ширити се, издизати се и сл. (често ритмички) при дубљем дисању, од напора, узбуђења и сл. (обично о грудима).

пунити се гасовима услед поремећаја у варењу, надувавати се (о органима за варење).

(од нечега) бити обузет, препуњен снажним, најчешће пријатним осећањима; бити обузет гневом, срџбом и сл.: ~ се од поноса; ~ се од гнева.

(од нечега, нечим) бити испуњен снажним осећањима, испуњавати се, препуњавати се (радошћу, бесом и др.) (о грудима, души и сл.).

бубрити, нарастати, расти, ширити се; надувавати се, отицати. – Вратне жиле им се надимају од викања.

Вратне жиле им се надимају од викања

покретати се, издизати се таласасто (о воденој површини, маси и сл.); наилазити у налетима (о ветру и др.), надолазити. – Површина мора се лако надимала. Узалуд се ветар надима.

Површина мора се лако надимала

правити се важан, држати се, понашати се надмено, уображено, дувати се, шепурити се. – Наш политичар надима се од величине.

Наш политичар надима се од величине