Значење и употреба
Како се реч користи
1.а.
који по своме звању, положају, компетенцији има право да доноси пуноважне одлуке, решења и сл., овлашћен; меродаван: бити ~ за нешто, ~ министар, ~ судство; ~ тело, ~ форум.
1.б.
који има потребно знање о некој области, способан да о нечему доноси ваљане оцене, судове; стручан, меродаван, компетентан; на којем се износе ваљане, стручне, меродавне, компетентне оцене, судови.
2.
(у им. служби, одр.) м (обично у мн.) онај који је по свом звању, положају, компетенцији одговоран, овлашћен, задужен за нешто (за некога).
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.