дати некоме надокнаду, противвредност за оно што је изгубљено, оштећено или потрошено, намирити, подмирити, изравнати нешто, платити неку обавезу, издатак, обештетити некога. б. повратити оно што је изгубљено, неутралисати, компензовати губитак, штету, отклонити последице штете или губитка нечега. – Штете су тако велике да се с муком могу надокнадити. в. попунити, допунити до претходног, одн. до потребног броја, количине, стања, надоместити; повратити: ~ мањак.

Штете су тако велике да се с муком могу надокнадити

надоместити, заменити некога кога више нема, нешто чега више нема. – Губитак мајке не може се ничим надокнадити. б. уопште надоместити нечим неки недостатак, одсуство нечега, неку ману и сл. – Грубост лица надокнади умом.

Губитак мајке не може се ничим надокнадити

Грубост лица надокнади умом