надвичем свр. а. (некога) надјачати, надвладати (некога) виком, гласом, викнути јаче од некога, бити гласнији, грлатији од некога. – Не можете ви мене надвикати! б. (нешто) надјачати гласом, буком, звуком, заглушити: ~ тресак.

Не можете ви мене надвикати! б