и надзорник м а. онај који чува, надгледа, надзире некога или нешто, надгледник: ~ посла, ~ пруге, ~ пута. б. онај који надгледа, контролише, оцењује обављање неке делатности, одн. оне који је обављају; онај који врши надзор над спровођењем прописаних правила, закона и сл., инспектор; контролор: финансијски ~, школски ~.