наговјештај м а. оно што се на недовољно јасан, уочљив, приметан начин, околишно, прикривено или посредно казује, најављује (обично у виду алузије): наговештајем одати тајну. б. дотицање, помињање нечега без дубљег улажења у суштину ствари (у говору, излагању и сл.), напомена. – Ево само неколико наговештаја о овим питањима. в. појава која наговештава (нпр. почетак, долазак, наступ нечега), најављивање, најава, предзнак; предсказање: ~ заплета; ~ рата. г. овлашно назначавање нечега, појављивање нечега у благим контурама, недовољно јасном виду и сл., одн. тек толико да се види о чему се ради, шта је у питању. – Угледа нејасан ~ светла. д. елемент за закључивање, указивање, упућивање на нешто. – Има писмених докумената у којима се налази ~ да је та дела писао Бекон.

Ево само неколико наговештаја о овим питањима

Угледа нејасан ~ светла

Има писмених докумената у којима се налази ~ да је та дела писао Бекон