наговестити

рећи нешто околишно, непотпуно, недовољно јасно, узгред споменути, натукнути. – Није никад ником наговестио да је за собом оставио неки криптограм.

Није никад ником наговестио да је за собом оставио неки криптограм

дотаћи се нечега овлаш, не улазећи у суштину ствари, споменути (у говору, излагању и сл.). – Све те разлике наговестих тек помена ради.

Све те разлике наговестих тек помена ради

дати наговештај, предзнак о наступу, доласку и сл. некога или нечега, најавити. – Шум им наговести долазак хорди.

Шум им наговести долазак хорди

дати на знање. – Наједаред се дигох и наговестих да излазим.

Наједаред се дигох и наговестих да излазим

дати, пружити извесне елементе на основу којих се може нешто закључити, овлаш указати на нешто. – Ништа се на њему не опажа што би могло наговестити да је болестан.

Ништа се на њему не опажа што би могло наговестити да је болестан

јавити се у неодређеном, мање јасном, прикривеном облику (о мислима, осећањима и сл.); нејасно, непотпуно се указати, назрети се.

(са логичким субјектом у дативу) предсказати се (обично у сну).