учинити грданим, ружним, наружити (обично кад је реч о одевању, личном изгледу и сл.). – Ошишали га маказама па га нагрдили. б. учинити наказним, унаказити. – Болест јој нагрдила лице. в. изобличити, деформисати (лице и сл.). г. искварити, покварити: ~ причу.

Ошишали га маказама па га нагрдили

Болест јој нагрдила лице

теже повредити, озледити, ранити и сл. – Бежи да те во не нагрди. б. нанети тешке губитке, задати тежак ударац (убијајући, рањавајући у боју), тешко поразити. – Нагрдише нас Немци.

Бежи да те во не нагрди

Нагрдише нас Немци

оштетити (ломећи, рушећи, кварећи и сл.): ~ цркву. б. опустошити, уништити; упропастити, сатрти: ~ земљу.

увредити, изрећи некоме ружне речи, обасути погрдама, изгрдити, наружити (некога). б. обрукати, осрамотити, окаљати. – Нико те на свету не може нагрдити као фамилија. и ~ се 1. начинити се грданим, наказним, унаказити се. 2. озледити се, ранити се (на камен, трн и сл.).

Нико те на свету не може нагрдити као фамилија