ослонити се, наслонити се, навалити се телом или делом тела на нешто или на некога: ~ на врата, ~ на плуг. б. легавши или наслонивши се, ослонивши се на нешто притиснути собом, навалити се; навалити, упрети: јаче належну на снег; належе свом снагом на тесто. в. спустивши се или се накренувши доћи у непосредан додир с нечим и тако остати. – Преломљено дрво належло је на кров куће. г. распростревши се по нечему, прекривши нешто (делимично или потпуно) доћи у непосредан додир с нечим; распрострети се, пружити се по делу, страни нечега или уз нешто. — На тај слој належао је кречњак. Та су села належла на Тару. д. спуштајући се слећи се, наталожити се на нешто; пасти, спустити се, лећи на нешто, распрострети се по нечему: магла належе, небо належло на земљу. ђ. поклопити нешто или се уклопити, улавити у нешто потпуно или како треба, обично се при томе чврсто спојивши с нечим: ~ у лежиште (о делу митраљеза), ~ на навоз (о возу), ~ на суд (о поклопцу).

Преломљено дрво належло је на кров куће

На тај слој належао је кречњак